Sjedi grupa ljudi u nekoj prostoriji.
Odjednom, atmosferu ugodnog druženja zamagli, to jest, zadimi neki neugodan ... plin. Recimo.
Svi se prave da se ništa ne dešava.
Nakon kraćeg oklijevanja, znajući da je ustaljena praksa da se onaj ko pita o belaju proglasi belajsuzom, jedan od ljudi upita:
"Ma je l' to neko pr'no?"
Tu svi zatvore škrge i počnu pomalo disat na usta.
"Jest, vidim i ja, nešto se čuje..."
"Šta ti bubaš, majka te rodila!? Valjda ČUJEŠ da se nešto čuje, kako'š VIDIT smrad?!?"
"Pa, tako se kaže..."
"Ništa ti nisi vidio, da jesi, rek'o bi ko insan!"
"Eno sad, ja nisam, a ti, biva, jesi insan?"
"Pa ne kažem da jesam, ali sigurno nisi ni ti! Da jesi, rek'o bi prvi!"
Jedan od boljih pokuša spustiti loptu na teren:
"Čekajte, smirite se... Zar je važno ko je prvi rek'o? Važno je, valjda, to što se mi potušismo, a taj neko se pravi fin. Licemjerno šuti. Ako je iskren, nek prizna!"
"Što bi prizn'o", nezainteresirano će neki kuler, "isto da je vama neko odgovoran za svoje postupke. I vi ste nekad pr'nuli u društvu i pravili se da niste, pa niste priznali do daani danas!"
"Eto, TI znaš da mi jesmo, isto da si ...! Nego, ti jesi, sigurno nekad. Čim misliš da smo i mi."
"Nisam, bome. Meni je to ispod časti. Znam đe je hala."
"Ohooo, to ti bolji, čestitiji od nas?"
"Nisam to rek'o."
"Kako nisi, kad nam cijelo vrijeme govoriš s visoka?"
"Ni slučajno! A ko je vama kriv što se osjećate niži od mene..Eheeejjj, valjalo se puure najest', luka nasmrdit, dok se stasalo!"
"Sad mi glupi pa ne kontamo šta si nam rek'o..."
"Oooo, to vi frajeri, to vi sigurni šta ja mislim? Znate ono što je skriveno, jeldee?"
"Pa, i ti tvrdiš da znaš da jesmo što nismo."
"Nije to isto. Vidite, kad dospijete do nekih deredža............."
"Čekajte!", dosjetljivo će jedan od pametnijih."Sigurno je ovaj što je prvi rek'o!"
"Jest', sigurno je on! Ionako se uvijek pravi pametan."
"Nisam ja, kunem se! Šta ste me napali? Pa, ja nisam ni reko da JEST neko, samo sam primijetio da smrdi.
Što, sad ispada, vama nije zasmrdilo?"
"Nije, vala! Rahat smo škrgutali dok ti nisi rek'o da je adet da insan diše na nos."
" I opet niste disali na nos, već na usta..."
"Pa eto, tako je kad si nas ufur'o da se nešto čuje..."
"Možda mi se učinilo? Kad bolje razmislim, ustvari, to je jedan vrlo podnošljiv miris..."
Tu prdo uhvati priliku i nečujno, kao da je vihor plina, napusti prostoriju za koju se netom poslije čulo da je puna smrada i bahatih insana.
I dalje je u narodu slovio za "onoga koji je znao napustit loše društvo".
Jahh, Bosno moja... ko li tebe usmrdi, ko ti havu zagadi, ko šuti, a muti, ko primjeti, al bi mu bilo bolje da nije, ko se boji da će biti kriv iako nije, ko se pravi melek, a rogove ima, ko se uznosi da je evlija, a kibur mu iz čehre sija...? Hu iz hu, aj esk ju. Ali pazi! Ako znaš, morebit da si ti. ;)
Nema komentara:
Objavi komentar