Ammara odselila!

I sad ja...ovakva, sjenom kušnje prekaljena, skovana od vremena, ostadoh nedorečena :))

Sreća pa srca razumiju šutnju bolje nego razum riječi!

Usput, ako se neko bude pitao, šta je sa blogom "Skovana od vremena"... nemaaa gaaa :))) "Ubila" sam Ammaru. Koliko vas je znalo da se, ustvari, zovem Amira?  :) Tako mi moj babo dao ime. Nije mi se sviđalo značenje. Ali sam, ako ništa drugo nisam, naučila da... od sudbine i imena pobjeć ne možemo. Značenje njegovo goni nas, ili mi njega.  E, sad... Ja sam znala da ta Amira znači nekakvo vodstvo. Nešto vazda "istureno". Eto.To mi se nije sviđalo. Ali, nisam znala da znači i "domaćica", ili pjesnički, "tri ćoška kuće" :)) Ja sam Amira. Pjesnički, praaavo. Volim kuću, moju čeljad, moj šporet i frižider, moj cvijetnjak, i to što mi je uvijek u kući gužva, kao da je kakav, gluho bilo, kolodvor. Volim što u dnevnom boravku nemam stol, već sofru. Onu što se sklapa, modernu :)) Za slučaj da mjesta džemaatu zatreba.

Uvijek sam pisala  ( dobro, gotovo uvijek) u prvom licu, mada je većina stvari od nekog drugog odživljena. A najmanje sam pisala o sebi. E, moja Amira, ni kod sebe mjesta nisi našla, pa, majka mu stara, kakva si ti "predvodnica" ?? :))))
Bila sam uvijek više vi, nego ja. Bila sam svaka moja sestra u vjeri. I ona gladna djeca u Somaliji. I majka onih šehida na Rabi'i. I Palestinka s kamenom u ruci. Bila sam... a, onda sam suustala. Odustala. Ne od sebe, ni od vas. Nego od Ammare.

Evo razloga:
(Mada, šta vas, je l' de, briga ;) )
Od te se žene počelo nešto očekivati. Uz to i priželjkivati. Počelo se za ozbiljno uzimati.
I, iskreno da vam kažem, previše očiju mi se nad vratom klati. Nije da smetaju, mila moja mati, već neki ljudi ne razumiju: Supermen je izmišljen! Nema toga. Svi živimo samo zato da bismo jednog dana stali pred Boga.

Neko stvarno voli da zamišlja, i živi u bajkama.
Meni nedostaje Amira, koja piše o malim tajnama naših razmišljanja i ponašanja. Naime, ja sam zato i počela pisati. Da moja djeca jednog dana čitaju o održavanju  svoja tri ćoška kuće na životu. Tri ćoška, s kojima se izborit možeš samo Kur'anom, hadisom, i "inventurom" same sebe, da se na te ne sruše.

Hoću da pišem o halovima moje duše. Da bi oni znali, jednog dana, da se vrijeme ne mijenja, već ljudi pokušavaju da budu nešto drugo...
Ako ih, ne dao Allah, zadesi kakva nevolja, da nađu slične dane u mojim redovima, makar bili i o nekim tamo, "desetim" ljudima.
A hvala vam svima, što ste izdvajali vrijeme da čitate o, ponekad, zaista smislenim besmislima.

Obrisala sam oko hiljadu tekstova. Pet godina pisanja.
I svijet se vrti dalje, kao da nisam. Tako će se i bez mene vrtiti, jednog dana.

Nikad se ne vežite za insana!
Gospodar je Jedan, i sve dobro je od Njega.
Mi smo samo prašina.

Voli vas vaša Amira- Ammara!